Срдановићи
Срдановићи су у Зеокама од када је
Мијаило (1865–1943), син Саве, дошао
да „копа и зида” бунаре у Зеокама
и околини, због чега су их звали
Бунарџијини. Купио је земљу, сачинио
кућу и 1902. године се оженио Милевом,
ћерком Јакова и Ранђије Марјановић,
из Дрена. Мијаило је из Црне Горе
(Бајице или Добрско село) па су их због
црногорског порекла звали Црногорци.
Као вредан и поштен човек Мијаило је
знатно увећао имање, а уз то, Милева113 | Зеоке
је била миражџика. Највише земље је
купио од Аћима Ивановића који није
имао мушке потомке, па је Мијаилов
син Михаило поставио споменик Аћиму,
његовој жени Јани, као и њиховој деци
Милеви и Љубомиру. Срдановићима
љубав према виноградарству, а посебно
према вину, никада није недостајала.
Увек је, осим у кратком периоду, од бербе
до Божића, недостајало вина.
Према њиховој причи, припадају
роду Радишића, који су се касније
презивали Каваје. У Добрском селу су
постојали Сердановићи који припадају
братству Добриловића, али и Каваје
и Добриловићи славе Никољдан,
док је слава Срдановића Петровдан.
Етнографија бележи још и Срдановиће
који су потомци дробњачког рода
Косорић, међутим, они су сасвим друга
хаплогрупа од зеочких Срдановића.
