Ранковићи
Ретко која фамилија у Зеокама
има толико различитих родова као
Ранковићи. Једно презиме, а четири
фамилије са различитим пореклом.
Староседеоци Ранковића воде порекло
од Радојице и Ђурађа (1818–?), које
налазимо у пописима од 1827. године.
Ђурађеви потомци су Стеван, Петроније
и Костадин, а претпоставка је да је
Матија (1823–?) син Радојице. У попису
из 1863. уписани су као Ђаковићи.
Други Ранковићи су потомци Јовице
који је дошао у фамилију Милојевић,
жени у кућу. Иначе потиче од Ранковића
из Вреоца, од оца Аксентија, који су
стара вреочка породица. Јовица је
одликован Карађорђевом звездом за
исказану храброст у Првом светском
рату. Славе Игњатовдан.
Ранковићи
Из Сакуље у Зеоке су се призетила
два брата – Александар, који долази у
кућу удовици Милеви, и Бранисав код
Љубице. Бранисав, његов син Ранисав
и унук Бранко, посебно су заслужни да
Зеоке буду познате по добром грожђу
јер никада нису прекидали са узгојем
стоних сорти винове лозе. Славе
Аћимовдан.
Има још једна фамилија Ранковића
који су потомци Стевана, родом из
Јабучја. Велики мајстор, може се рећи и
конструктор, Стеван је познат по томе
што је половином XX века импровизовао
и направио опрему за цеђење
сунцокретовог уља. Пошто није имао
потомства усвојио је Мирослава Меју из
Дрена из фамилије Дражић који је имао
два сина који немају потомства.
