ДНК анализа „млађих” зеочких фамилија
Осим фамилија које су се населиле у
Зеоке пре почетка XIX века, урађене
су анализе неких породица које
су се доселиле у Зеоке током XIX
века. За већи део ових породица се
знало претходно пребивалиште,
али не и прапорекло. Марјановићи,
Милијановићи и Миловановићи су из
Дрена, Обрадовићи из околине Пирота,
Гајићи из Башаида, Срдановићи из
Добрског села код Цетиња, а Лазаревићи
су по предању од Мокре горе.
Њихове појединачне хаплогрупе налазе
се у последњем реду табеле.
ДНК анализа „млађих” зеочких фамилија
И поред тога што припадају истој
хаплогрупи E1b1b, Гајићи нису род
Дамњановића, јер се разликују на шест
маркера.
Обрадовићи припадају хаплогрупи
R1а-Z280, највероватније Y343>YP340
која је позната као старокарпатска
грана.
Најближа поклапања има са Јефтовићем
из Доње Речице код Прокупља (слава
Никољдан) и Новаковићем из Горњих
Мрка код Подгорице (Аранђеловдан).
Од обојице се разликује на два од
23 маркера. За један маркер више се
разликује од Маројевића из Моракова
код Никшића (Аранђеловдан). (https://
forum.poreklo.rs/index.php?topic=5895.20)
Марјановићи који су из Дрена дошли
у XX веку, припадају хаплогрупи
R1а>М458>L1029, такозваној словенској
групи. Заступљеност групе R1а међу
Србима је око 16%. Марјановићи имају
велики број поклапања маркера са
тестиранима из ове хаплогрупе, а
Локус Никола
Радосављевић
Бранко
Дамњановић
Радосав
Мартиновић
DYS576 17 17 17
DYS389I 13 13 13
DYS448 20 20 20
DYS389II 30 30 30
DYS19 13 13 13
DYS391 10 10 10
DYS481 23 23 23
DYS549 13 14 14
DYS533 13 12 12
DYS438 10 10 10
DYS437 14 14 14
DYS570 18 18 18
DYS635 21 21 21
DYS390 24 24 24
DYS439 12 12 12
DYS392 11 11 11
DYS643 12 12 12
DYS393 13 13 13
DYS458 17 17 17
DYS385a 16 16 16
DYS385b 17 17 17
DYS456 17 17 17
YGATAH4 13 13 12123 | Зеоке
највећа поклапања су са Здравковићима
из Батота код Бруса и Благојевићима из
Дуба код Плужина.
Највећи број осталих, релативно ближих
поклапања потиче из три регије: Расине,
Старе Херцеговине и Крајине. (https://
forum.poreklo.rs/index.php?topic=5895.20)
Хаплогрупа R1а је најзаступљенија код
словенских и балтичких народа: Пољака
(57,5%), Белоруса (51%), Руса (46%),
Украјинаца (44%), Словака (41,5%),
Летонаца (40%), Словенаца (38%),
Литванаца (38%), Чеха (34%) и
Естонаца (32%). Нешто је слабије
заступљена међу јужнословенским
народима: Хрватима (24%), Бугарима (17%),
Србима (16%), Македонцима (13,5%), и
у Босни и Херцеговини (15%), док је у
Црној Гори заступљена са само 7,5%.
Такође је значајно заступљена и код
неких несловенских и германских
народа: Мађара (29,5%), Румуна (17,5%),
Грка (11,5%), Норвежана (25,5%),
Исланђана (23%), Аустријанаца (19%)
Немаца (16%), Швеђана (16%) и Данаца (15%).
(https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnkhaplogrupa-r1a/)
Mилијановићи припадају хаплогрупи
I2-PH908. Не може се одредити којој
подгрупи припадају јер нема ближих
поклапања на „Српском ДНК пројекту”.
Имају специфичан хаплотип, са
вредностима попут 20 на 570 и 14 на
533. Нејасно је од ког рода из Дрена
потичу, с обзиром на то да се не
помињу у литератури и да у Дрену има
неколико родова који славе Ђурђевдан.
Милијановићи се са тим презименом, у
Дрену, први пут појављују 1848. године,
када је у матичну књигу крштених
уписан Ранко, који са женом Живаном
добија сина Милана.
Срдановићи такође припадају
хаплогрупи I2-PH908, али не може
се одредити подгрупа без даљих
тестирања.
Иако се за Ивановиће претпостављало
да су потомци Никшића, на основу
теста на 23 маркера и крсне славе
Лучиндан, дубинским тестирањем и
негативним резултатом на заједничку
SNP мутацију свих Никшића I2-PH908-
Y52621>FT190799, Ивановићима је
установљена генеалошка неприпадност
овом роду. Ипак, њихова припадност
старијој I2-PH908 подграни је
несумњива
Занимљив је резултат за Лазаревиће чији
се предак Јоца „призетио” у Зеокама у
фамилију Васиљевић (Андрић, Андрејић).
Припадају хаплогрупи I2-PH908, а на
основу анализе маркера процена је да
припадају подгрупи А5913>А22312, којој
припада род Ђурђевића.
Резултат теста на 23 маркера породице
Миловановић са крсном славом
Никољдан, потпуно се подудара са
модалним хаплотипом подгране
I2-PH908-Y56203>Y134578. На основу
дубинских анализа утврђена је старост
Y134578 хаплогрупе на око 1.000 година,
а на основу њене распрострањености
и разгранатости, матица ове SNP
мутације је највероватније југоисток
данашње Србије. Припаднике Y134578
карактерише неколико различитих
крсних слава: Аранђеловдан,
Ћириловдан, Св. Симеон Богопримац,
Лучиндан, Никољдан, Ђурђевдан и
Стевањдан.
Ова хаплогрупа је од стране Друштва
српских родословаца „Порекло” била
класификована као род Тарских
Никшића, али су дубинске анализе које
су спроведене током 2021. и 2022. године
за Тарске Никшиће доказале генетску
истородност и заједничку припадност
хаплогрупи I2-PH908-Y52621>FT190799.
Друга карактеристика припадника ових
групација је крсна слава Лучиндан.
С друге стране, Миловановићу су
по хаплотипу најближи тестирани
Милошевић из места Бела Паланка у
Понишављу, као и Јотић из Церовице
код Станара у североисточној Босни,
обојица са крсном славом Никољдан.
Која је породица генетски ближа
Миловановићима, где је старије порекло
родоначелника Миловановића и одакле
се доселио у Дрен, а потом у Зеоке,
одговоре на ова питања нам једино могу
дати њихове дубинске анализе.
Током генетских испитивања тестирано
је укупно 25 Зеочана. Од тог броја
највећој хаплогрупи I2а1b3 припада
19 испитаника или 76%. Хаплогрупи
Е1b1b припада 16%, што је веома близу
шумадијског просека од 18%. Група
Р1а је заступљена са 8%, а просечна
дистрибуција ове хаплогрупе у
Шумадији је 9,6%. Међу тестираним
Зеочанима нису забележене групе I1
(заступљена претежно на северу Европе)
и Ј2 (најзаступљенија на Блиском
истоку) којих у Шумадији има 10,8,
односно 9,2%.
