Милица Живојиновић

Родила сам се у православној хришћанској породици и живела у Зеокама и околини. По вољи Бижијој, жељи и васпитању родитеља, а понекад и сопственом  хтењу.

Ћерка сам Радина и Томина, сестра Зоричина и Љубичина. Удовица поп Бранка Живојиновића из Стубице а мама Марији и Стевану и бака Ђурђи, Петри и Катарини.

Била сам по занимању судија и председница Прекршајног суда у Лазаревцу,  а сада неко ко задивљено и зачуђено посматра и прати живот.

Зеоке а и Стубицу, носим у успоменама и срцу, па тако понешто из Зеока истече у ову књигу, захваљујући и инспиративном Чворку и занимљивом Ђорђу. Захвална сам Богу, родитељима, сестрама, васпитачима и учитељима и својој деци.