Јеремија В. Станојевић
(1881–1950)
Јеремија Станојевић, син Витомира,
унук Јеремије и праунук кнеза Николе
из Зеока, био је пуковник Југословенске
војске.
Витомир се у иностранству у прогонству
оженио Јелисаветом Лонгиновић,
кћерком проте Симеона Лонгиновића
из Српског Итебеја. Док су живели у
немачком Карлсруеу, родио им се син
Јеремија 1881. године. Следеће године
породица се вратила у Србију јер је
помилована, па је Јеремија крштен у
Београду и у црквеним књигама уписан
као да је рођен у Београду. У породици
везаној за књижевност и политику
(бабин брат је Љубомир Ненадовић,
стриц др Драгиша Станојевић,
публициста), Јеремија Станојевић је већ
са три године научио да чита и пише, а
до осме године прочитао је велики број
српских књижевних дела и народних
умотворина.
Уписао се на Војну академију 1900.
године. Школовање је завршио за три
године, као 13. од 182 питомца.
Јеремија В. Станојевић
За време Анексионе кризе 1908.
обучавао је ђаке добровољце окупљене
око „Народне одбране”, а 1911. постао
је члан организације „Уједињење или
смрт”, познатије као „Црна рука”. У оба
балканска рата и у Првом светском рату,
као капетан друге класе и командир
чете, истакао се храброшћу и за то
сваки пут био одликован. После рата
постао је класни старешина, а од 1931.
године професор на Војној академији. За
начелника Историјског одељења Главног
генералштаба је именован 1938, где га је
затекао Други светски рат. Рат је провео
у заробљеништву, одакле се вратио149 | Зеоке
с оболелим срцем. Био је темељан,
упоран, изузетно дисциплинован и
строг, пре свега према себи. Зато је и
носио надимак Јеша Дисциплина. За
време своје службе до Другог светског
рата добио је 14 наших и три страна
одликовања.
Културан, начитан и естета, имао
је богату библиотеку и много
пријатеља међу уметницима.
Веома се интересовао за историју
Београда, а посебно топографију. У
том интересовању је дошао на идеју
да систематски фотографише улице
Београда. Захваљујући њему, у Музеју
града Београда постоји збирка од
2.290 фотографија старог Београда
снимљених између 1929. и 1932. године.
На полеђини сваке фотографије,
које представљају зграде срушене у
бомбардовањима, Јеремија је педантно
дописао тај трагични податак.
Написао је и књигу „Историја ратова за
ослобођење и уједињење 1912–1918”, која
је збирка његових предавања на Војној
академији.
Остаће упамћен и по томе што је у пуној
ратној опреми извео скок са Савског
моста и потом испливао на обалу.
Јеремија је имао синове Витомира,
лекара, и Александра, који је погинуо
као четник 1943. године.
