Радосав Чворовић
Радосав, син Гаврила Чворовић и Верице Пауновић
Рођен сам првог дана 1957. године у Зеокама. Одрастао у Зеокама по свим, у историји села, до тада познатим, писаним и неписаним правилима одрастања и васпитавања.
При рођењу, у својој кући, како то и доликује зеочком детету, дочекан сам на женску кецељу. Тај обичај, вековима је, мушкој деци, доносио омиљеност међу женским светом.
Oсим у малој кући коју је саградио прадеда Велимир, и великој авлији коју је оградио деда Радоје, Прве, несигурне кораке, правио сам у Сегедину, Честама, Орницама, Кључу, Страни.
Радосав Чворовић
Пуно година касније, сигурним корацима, ишао сам далеким и непознатим пределима у Тајланду, Кини, Ирану, Непалу, Аргентини, Танзанији, Куби…
Узлазак уз зеочку Страну заменио сам изазовним успонима на највише врхове континената, Елбрус, Аконкагву, Килиманџаро, као и на остале, не мање значајне планине: Атос, Олимп, Мусалу, Хималаје, Дамаванд, Високе Татре.
Покушај бежања од школе, на иницијативу мајке Верице, осујетила је учитељица Јелена Мићовић прутићем осеченим у Мечковом потоку ударивши ми равно 25 (двадесет и пет) батина које сам осећао све до 1985. године када сам завршио Вишу машинску школу, не направивши ни један једини изостанак.
Иако су ме многи зеочани убеђивали да је паметније купити трактор него компјутер, диплома инжењера ми је омогућила да се бавим програмирањем, те сам се, тако, преко књиговодства поново нашао у трговини коју сам почео у четвртом основне продавајући јабуке Петроваче у Вреоцима на Заводу да бих купио Дрину без филтера.
Самостални предузетник сам постао 1993. године, када сам претходно, као непотребан и сувишан, напустио Колубару Метал у којој сам радио осамнаест година.
Са вредним и оданим сарадницима осим организације посла у Дућану организовао сам ликовну колонију у Студеници као и прву ликовну колонију у Хиландару. Идејно и финансијски смо подржали штампање књига „Рудовци – место где је почео Други српски устанак“, „Дарови уметника 20 века Хиландару“ и у оквиру Фестивала Српских вина који сам организовао у Лазаревцу књигу српских песама о вину „Винопев“.
