Јовановићи
Библијско име Јован, Срби су радо
давали деци. То је разлог веома честог
презимена Јовановић, које није
заобилазило ни Зеоке, међутим зна се,
да се у Зеокама није задржало. Први пут
већ 1827. у тефтеру се појављује Никола,
чији је отац био Јован, па сходно томе и
презиме Јовановић. Међутим, касније
ће Николин син Обрад узети презиме
Николић, а његови синови Обрадовић.
Често се у матичне књиге презименом
Јовановић уписује Спасоје Милојевић,
што говори у прилог томе да су и
Милојевићи имали Јована кога су
ценили и сећали га се.
Јовановићи
После смрти Јована Настасића, чије се
домаћинство налазило близу Рајковића,
иза њега остају синови Гаврило и
Никола који узимају презиме Јовановић.
Међутим, Николин син Стеван, после
очеве смрти, на попису 1839. године
се презива Николић. На попису 1863.Зеоке | 114
године, према имену жене и сина да се
закључити да су у питању Стевановићи.
Од првог доступног тефтера из XIX века
презиме Јовановић има Стеван, поред
кога се касније уписује и брат Степан.
Стеван и Степан су били настањени у
Страни поред Пауновића, Петровића и
Аврамовића. Касније, њихови потомци,
а обојица носе име Милош, узимају
презиме по очевима, па се презивају
Стевановић и Степановић. У „Новинама
српским” 23. 1. 1868. излази текст у коме
стоји да „пре неколико дана, нађене су
неке ствари код Кате, жене Милоша
Стевановића, и Спасеније, жене Милоша
Степановића…” Ката, жена Милоша,
налази се на попису домаћина 1907.
године.
Једина непознаница ће остати Милош
Јовановић, чијег сина Илију, који је
регрутован 1906, у јуну 1907. тражи
окружна команда да се одазове позиву.
Исте године је у матичну књигу умрлих
за Зеоке уписан Станоје Јовановић
(1844–1906). Да бисмо решили дилему
шта се десило са њима и зашто их после
тога нема у Зеокама, претпоставићемо
да су били, како се то често тада писало,
„привремено зеочки”.
