Кнез Станоје
Историчар Лазар Арсенијевић
Баталака, велики познавалац прилика
с почетка XIX века и уз Вука Караџића
једини историчар савременик
устаника, поводом Станојевог убиства
наводи:
Кнез Станоје, при овој несрећној за њега
прилици, сам се задесио код куће са своје
троје деце (Арсенијевић 1988: 42)
Кнез Станоје
Такође помиње и Станојевог најмлађег
брата Маринка, што значи да је могуће
да је осим Милисава, Николиног
оца, имао још браће. Лазару се мора
веровати јер је за време свог радног
века службовао у државној служби и
ту се много пута сретао са Николиним
синовима. Уосталом, и сам је припадао
уставобранитељима којима је припадао
и Николин син Илија, а 1859. ухапшен
је заједно са Јеремијом Станојевићем у
познатој Саветничкој завери.
Били су
саветници у исто време, што указује
на могућност да је до сазнања долазио
директно од Јеремије. То што је написао
Бата Лазар или Баталака је једино
што сада може да се нађе о Станојевој
породици. Осим Милисављевог сина
Николе и његовог потомства, све остало
је замагљено недостатком чињеница
и све остаје на нивоу претпоставки.
Пажљивим ископавањем на месту
Станојевог споменика, на поседу
Марковића, нису нађени његови
посмртни остаци. На старом споменику
је уклесано:
Овај белег нашо је лазаревачки учитељски збор на гробу кнеза Станоја Михаило...
Није јасно где је белег нађен ако
посмртни остаци нису ту где је био
споменик. Прихваћена је прича да је
ту, где је био споменик, била и кнежева
кућа, што се такође може довести у
сумњу. Непобитна чињеница је да је
кућа његовог брата Милисава, касније
синовца Николе, била у Горњем крају.
Ако прихватимо причу да је Станојева
кућа била где је био споменик, а та је
земља заиста припадала роду којем су
припадали Станојевићи, коју су касније
населили Марковићи и Јанковићи, како
је онда синовац Никола узео шишану
и дотрчао да освети стрица када су
га Турци убили ако је раздаљина од
Николине до Станојеве куће преко
километар!?
Много је непознаница, а највећа је да ли
је Станоје имао директно потомство.
