Кнез Никола Кнежевић Станојевић
(1779–1829)
Никола се родио у Зеокама 1779. године
у Београдској нахији. Николин отац
се звао Милисав, кнез Станоје му је
био стриц. У почетку има презиме
Михаиловић, касније због кнежевског
порекла Кнежевић, да би се касније
по стрицу Станоју усталило презиме
Станојевић.
Никола је од 7. јуна 1819. године до 23.
новембра 1823. године био кнез Кнежине
Гошнићске (добила име по Зеочанину
Павлу Гошнићу, претходном кнезу),
када је због слабог здравља напустио
службу, те је после њега кнез био Живан
Ивковић из Чибутковице.
Никола је од 7. јуна 1819. године до 23.
новембра 1823. године био кнез Кнежине
Гошнићске (добила име по Зеочанину
Павлу Гошнићу, претходном кнезу),
када је због слабог здравља напустио
службу, те је после њега кнез био Живан
Ивковић из Чибутковице.
Кнез Никола Кнежевић Станојевић
За кнезове је Милош бирао сигурне
и виђене људе који су рођени и
живели у тој кнежини. Они су
били одговорни главном кнезу,
оберкнезу, који је управљао нахијом
и прописивао порезе. Кнежински
кнезови су скупљали порез. Осим тога,
морали су да пазе на ред и поредак, а
нарочиту пажњу да посвете хајдуцима,
пробисветима и лоповима. За одржање
реда узимао је момака колико је
сматрао да је потребно и међу њима
постављао буљубашу
Тада су у Колубарској кнежини
Београдске нахије била 24 села.
Вреоци су имали 84 дома, Сакуља 13,
Јунковци 26, Зеоке 25, Барошевац 37,
Медошевац 20, Лукавица 14, Стубица 14,
Куке (Дрен) 44, Шопићи 56, Петка 26,
Жупањац 24, Чибутковица 40, Шушњар
8, Барзиловица 43, Трбушница 41,
Бистрица 22, Боровца махала (Бурово)
4, Црљенци 24, Дићи 20, Бранчићи 43,
Ћелије 25, Дудовица 41 и Гукоши 50
домовa
Свака нахија је била подељена у
неколико кнежина у којима је старешина
био кнежински кнез кога је постављао
књаз Милош и том приликом им давао
дипломе.
ДИПЛОМА КНЕЗУ КНЕЖИНЕ ГОШНИЋСКЕ У БЕОГРАДСКОЈ НАХИЈИ
Николи Кнежевићу из Зеока белградске нахије
Љубов ваша, верност и приврженост
к прељубазном отачеству и проче
добродјетели ваше, љубезни мој Никола
Кнежевићу, обратили су праведно
вниманије наше на вас, и побудиле
наименовати вас и потвердити кнезом
кнежине назване Гошнићске у нахији
белградској, у надежди да ћете ви и
весем достоинству положени оним
добродјетелми отликовати се и добрим
примјером свакому претходити и
по заповести нашеј дјела народнаја
у кнежини вам врученој с отмјеном
ревностију усердијем, и без свакога
пристрасија отправљати и о свем
мене точниијејше извјештавати и по
том мојего настављенија и рјешенија
ишчекивати. При том свом кметовом
и цјелому народу у именоватој и
управљенију вашему брученој кнежини
осртијаше налаже у исполненију сих
дјела сваку помоћ и почитаније у име
моје вам отдавати.
Дано и потвержено у Крагоевцу 7. јуна
1819. г.
ВРХОВНИ СЕРБИЈЕ КЊАЗ
Милош Обреновић
Као што је познато, Никола је започео
Први српски устанак. Учествује у
буни, а одазива се на Милошев позив
и учествује у Другом српском устанку.
Постоји податак да је 1815. године
Никола учествовао у борбама и једном
приликом голим рукама удавио
Турчина. С обзиром на веома велику
улогу у првим годинама XIX века, о
Николи има мало података. Међутим,
његове карактерне особине можемо
пратити и после његове смрти јер су се
пренеле на готово све потомке. Изузетна
чврстина карактера, достојанство,
поштење, пркос, борбеност, слобода
мисли и делања, као и интелигенција су
црте свих његових потомака, готово без
изузетка
Преминуо је 9. марта 1829. године.
Сахрањен је код старе барошевачке
цркве брвнаре. На надгробној плочи
пише:
Ова стјена покрива кости Николе
Станојевића из Зеока, родисја л. г. 1779.,
када черни Георгије воста против дахија
тада здјележашчи перви в Сербији
Турчина уби и отмети убијеног од
Турака кнеза Станоја када завлада Г.
Милош Кнез би треће части Н (нахије)
београдске и представисја у служби
Г-ској м. фебруара 24. л.г. 1829.
Никола је имао седморо деце: Јакова,
Јеремију, Илију, Босиљку, Персиду,
Љубицу и Насту
Босиљка је имала ћерку Пелагију,
која је била удата за Милана Илића,
трговца. Са њим је имала ћерке Касију
и Персиду. Персида је била удата за др
Сигисмунда Кракова, лекара пољског
порекла. Њихов син је познати писац
и новинар Станислав Краков. Пошто
је остала удовица, Пелагија се удала
за Ђорђа Недића (1833–1901), који је
био срески начелник у Гроцкој. Са њим
је имала синове Милана (1877–1946),
који је био армијски генерал, министар
војске и морнарице 1939–1940,
начелник Главног генералштаба војске
Краљевине Југославије, командант
Треће групе армија у Априлском рату и
председник Владе за време окупације,
затим Милутина (1882–1945), који је
био армијски генерал, министар војске
и морнарице 1938–1939, начелник
Главног генералштаба војске Краљевине
Југославије, командант авијације
и командант Друге групе армија у
Априлском рату, и Божидара, који је био
потпуковник војске.
