Марковићи
Једна од бројнијих фамилија у Горњем
крају који су по истраживању Петра Ж.
Петровића један род са Михаиловићима.
Једна фамилија Марковића потиче од
Милоша (1835–1894) и Иване (1838–1902),
који се на пописима још презивају и
Мијатовићи, те их треба родбински
припојити Ђурђевићима, Јеремићима
и Радовановићима и Јанковићима, док
други Марковићи потичу од Живојина
(1835–?) и Радојке (1838–?) који се
пописују и као Ђаковићи, презиме
које користе фамилије везане за
Михаиловиће. Сигурно је да их је
разликовао и Петар Ж. Петровић јер
наводи да има две фамилије Марковић.
Анализа ДНК је показала да су потомци
Милоша у роду Ђурђевића. У том
случају једна од ове две фамилије је од
рода Станојевића, а претпоставља се са
великом сигурношћу да је Живојинова
лоза у истом роду са њима.
Куће су им биле у Горњем крају, осим
куће Милошевог сина Милана који се
преселио у Сређевац и ту имао велико
потомство.
Било је још Марковића у Зеокама.
Крајем педесетих година XIX века
појављује се Живко за којег у попису
становништва и имовине 1963. пише
да је надничар. Не ради се о зеочким
Марковићима, већ о дошљаку. Осим
Живка, у Зеокама обитава и Петар
(1858–1900) ожењен Љубицом, који је
према матичним књигама Ром.
