Род Ђурђевића
У свом истраживању, Петар Ж.
Петровић Ђурђевиће сврстава у род
Михаиловића, али су пет фамилија –
Ђурђевићи, Радовановићи, Јанковићи,
Јеремићи и Марковићи (потомци
Милоша Марковића) засебан род. Према
доступним изворима који су коришћени
ово се могло претпоставити јер се често
пописују као Мијатовићи. Узимајући у
обзир да је Мијат могао бити у сродству
са Михаиловићима, други доказ који
је утемељенији је да су, веома рано, од
првих података до којих се могло доћи,
знајући да нису истога рода, склапали
бракове са Милојевићима и Јовичићима,
чије припадање роду Михаиловића
није било упитно. Ове зеочке фамилије
припадају хаплогрупи I2a1b3, грани
I2-PH908, подграни A5913>A22312, што
је доказано додатним тестирањем у
немачкој лабораторији YSEQ.
Род Ђурђевића
Осим овог зеочког рода, овој грани
припадају још и Ћаласани (Мратиње,
Плужине), Брборићи (Пустипуси,
Љубиње), Милатовићи (Винићи,
Даниловград), Сокићи (Севојно, Ужице),
Суботићи (Подлозник, Пале), Суботићи
(Врба, Гацко), Дамљановићи (Пријевор,
Чачак), Рајевац (Бранешевци, Чајетина)
и Шестовићи (Стожер, Бијело Поље).
На бошњачком ДНК пројекту са истом
хаплогрупом је уписан Аганбеговић из
Гарића код Котор Вароши. Најстарији
Аганбеговић је Фехим, који је рођен око
1880. године.
И поред релативно доста братственика,
прапорекло рода Ђурђевића за сада не
може да се открије. Једина претпоставка
је предање Ћаласана да су пореклом из
Будима, Доња Херцеговина. Будим се
налази на пола пута између Широког
Бријега и Посушја. На основу тестирања
на подграну BY153567 којој припадају
ове фамилије, а којој род Ђурђевића не
припада, може се закључити да им је
заједнички предак живео пре 1.000 до
1.400 година.
Грана I2-PH908>A5913 осим подгране
А22312 којој припада род Ђурђевића има
и подграну Z16683 која се формирала
пре око 1.700 година, а којој припадају
Руси и Малоруси. На генетском стаблу
ове подгране су до сада уписана два
Руса, два Украјинца и један Финац.
(https://www.eupedia.com/europe/
Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml)
