Јеремићи

Најстарији споменик који је на зеочком гробљу подигнут некоме од Јеремића фамилије, а да се може прочитати, јесте споменик Митру Јеремићу који је живео 60 година, а умро 1807. Споменик му подиже ћерка Милојка, па се претпоставља да није имао мушког потомства чим му ћерка подиже споменик. Стога се може тврдити да су Марко и Матија преци свим Јеремићима. Први пут их у тефтерима налазимо 1827. године када је под редним бројем 29 уписан Марко (1793–?), а касније у тефтеру 1829. године и његов брат Матеја (Матија). Марко је од мушких потомака имао само Милована (1824– 1887) који је имао пет синова, а Матија Стевана (1830–1858) који није имао мушког потомства, и Радована (1836– 1905) који је имао три сина. Већина данашњих Јеремића су потомци Марка.
Матија је отац Станице која је била удата за Милутина Поповића, из Вреоца, који је, пре него што је постао свештеник био учитељ, а што је записано у летопису вреочке цркве. Приликом истраживања, на гробљу је пронађен Матијин споменик који је био срушен. Њихови домови били су у Горњем крају на левој страни пута Зеоке–Сакуља, некада званом Турски пут.
Споменик Матеји Јеремићу
Споменик Матеји Јеремићу
Scroll to Top