Радовановићи
Презиме су добили по Радовану
(Пантићу) Пантелићу (Мијатовићу) који
је умро 1830. године и иза себе оставио
два сина, Ивана (1817–?) и Гаврила (1824–
?). Иако су рано остали без оца, са само
12, односно шест година, стасали су и
основали породице. Иван је био угледан
домаћин и као такав био је и кмет села. У
Крагујевцу на пчеларској изложби 1871.
добио је прву награду за восак. Умро
је 1876. године без мушког потомства.
Данашњи Радовановићи су потомци
Гаврила.
Крајем XIX века Радојица Радовановић
био је општински писар. У новије време
најпознатији или најпотребнији био је
Момчило који је био болничар у војсци,
одакле је донео кутију у којој су били
шприц и игле, па је својим сељанима
„давао инјекције”.
Не треба занемарити чињеницу да
родоначелник Радовановића има исто
презиме као и Ђурађ, родоначелник
Ђурђевића, тако да се са великом
сигурношћу може тврдити да су
били рођена браћа и потомци Панте/
Пантелије.
