Зeoke
од настанка до нестанка
Као што су многе друге, па и велике идеје, настале у кафани, идеја о овој књизи није изузетак. Док је стално кафанско друштво већ завршавало беседу на тему живота у Зеокама, препричавајући занимљиве догађаје и судбине, пошто се ближило јутро и вакат да се крене кући, Драган Вилотије Ђурђевић је после целоноћног разговора закључио: Ово треба записати.
У име свих који ће књигу о Зеокама читати, у име
свих поменутих инепоменутих Зеочана који су вековима градили село и посебност
живота у њему, искрено му захваљујем.
Отимање од заборава
Можда парафразирајући древну латинску изреку charta non est in mundo записао као олово тешку реченицу која гласи: и не постоји: било па умрло Чворовић и његови драгоцени сарадници Ђорђе Ћирић и Милица Живојиновић латили су се великог посла да забележе све што се зна , Меша Селимовић је у роману „Тврђава” .
Свесни ове болне истине, Радосав Оно што није записано Quod non est in
о Зеокама, селу које је ширењем рударског копа заувек збрисано са лица земље, а за
које би се могло рећи да је оличавало све оно што је кроз историју било сама душа
Србије онакве каква је била одвајкада, подједнако у злим и добрим, временима.
Резултат њиховог труда је обимна, садржајна и по много чему – посебно по
местимично емотивном тону – у својој врсти ретка монографија „Зеоке од настанка
до нестанка”.
Назив села
Неко је некада, давно, не зна се када, са фамилијом или породицом, из жеље или нужде дошао на тај простор, пошто се још увек не може рећи да је било место,настанио се, започео живот и самим тим чином од „простора” направио „место”.Он, они или неко трећи морао је битикум новорођеном месту, јер да би сеправила разлика између ствари, појмоваили људи, све мора имати име или назив.
Прихватајући латинску изреку име језнак, данас многи етнолози, лингвисти,историчари, археолози и многи људи,трагају баш за тим знаком и значењемда би открили још нешто од непознатог,из историје, обичаја, језика или живота.
Често се та трагања заврше успешно,нарочито када је све, за чим се трага,временски ближе, када у језику постојепознате и јасне везе, када има билокаквих трагова, материјалних, усменихили писаних.
Макар они били и у обликулегенди. Док за све друго, што се уЗеокама налази, постоји разумљивозначење, за сâм назив села нема.
Назив села
Иза необичног имена крије се село сабогатом вишевековном традицијом,историјом и пуно занимљивих прича.Значење несвакидашњег именасела је непознато. Овом звучномназиву тешко се може наћи пандан усрпском језику.
О пореклу имена немазабележених ни писаних ни усменихизвора, а не постоје чак ни легендекоје су честе у расветљавању порекланазива српских села и осталихтопонима.Према неким проучаваоцима називЗеоке је изведеница од придева за малосело, сеоце, које се у искривљеномизговору српског језика од странеТурака усталило као Зеоце инапослетку постало Зеоке.
Додуше, упрвим писаним споменима, турскимтефтерима из XVI века, слично сезаписивало име села (Зеока, Зеоце) да бисе касније усталило данашње име села.Међутим, ово село постојало је и пре ипосле Турака, и постојаће док га Србисами не прекопају.
